„Pobedniku" puca pod nogama

– Pukotina nije nova i na spomeniku postoji duže vreme. Na njegovu statiku ne utiče ni to što je nagnut zbog terena na kome se nalazi, a ova pukotina to posebno ne može. Mi već decenijama pratimo stanje spomenika. Do sada smo uradili i veći broj konzervatorskih radova koji su „Pobednik" tretirali kao celinu i restauratorskim zahvatima ispoštovali potrebne mere za njegovo održavanje. Planirali smo i da u plan i program za sledeću godinu uvrstimo njegovu statičku sanaciju i celokupno uređenje – objasnili su u Zavodu.

Ako se „Pobednik" iduće godine nađe u „programu", to bi značilo da će biti pregledan posebnom tehnologijom i tada bi se, možda, moglo tačno znati kolika je dubina naprsline ispod njegovog stopala.

Što se tiče postamenta – stuba, u Zavodu su istakli da ne poseduju zvaničnu arhivsku, tehničku dokumentaciju koja se odnosi na njegovo podizanje u toku 1928. godine.

– Naknadnim analizama utvrđeno je da je jezgro postamenta od betona, a da je sa spoljašnje strane obložen kamenim pločama. Što se tiče statike, 1996. godine su ojačani temelji i postavljeni šipovi radi sprečavanja naginjanja spomenika. Spomenik ipak nije vraćen u apsolutnu vertikalu, već je stabilizovan u delimično nakrivljenom položaju – kažu u Zavodu.

Merenjima iz 1989. godine utvrđeno je da se „Pobednik" delom nalazi na nasipu, a delom na srednjovekovnom bedemu što je i izazvalo njegovo naginjanje. Prilikom istraživanja od 2007. do 2009. godine utvrđeno je da je nakrivljen 0,8 milimetara.

Pre dve godine, prilikom uklanjanja izlomljenih ploča na platou ispod spomenika, radnici „Zelenila" otkrili su ulegnutu zemlju. Odmah su obavljena merenja, a u blizini, na prostoru između obeležja posvećenog Stefanu Lazareviću i ograde, otkrivena je podzemna prostorija iz pedesetih godina prošlog veka. Zbog toga su na izvesno vreme radovi bili prekinuti.

Konačno uređenje platoa, postavljanje mermernih ploča, osvetljenja, regulisanje odvoda vode koja se ranije skupljala na platou, završeno je u septembru prošle godine. Još tada je gradonačelnik Siniša Mali najavio da bi trebalo obnoviti i „Pobednika" i da je za taj posao neophodno izdvojiti 12.000.000 dinara. Da li će se te pare naći naredne godine, iz ove perspektive se još ne može znati.

Beogradsku tvrđavu i park Kalemegdan godišnje poseti više od dva miliona turista. Pretpostavka je da najveći broj posetilaca ostavi određenu sumu novca na Tvrđavi. Kada bi svaki od njih izdvojio samo po šest dinara, prikupilo bi se dovoljno novca da se „Pobedniku" uradi novi „lifting" i ojačaju „kosti".

Možda je ipak on na vreme „udario" nogom o kapitel, podsećajući nadležne da je vreme da se pozabave njime.

„Vesnik pobede" proteran sa Terazija

Spomenik „Pobedniku" podignut je 1928. na Gornjem gradu Beogradske tvrđave povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Rad je vajara Ivana Meštrovića. Bronzana skulptura izrađena je još 1913. i trebalo je da čini deo fontane, čije je postavljanje bilo predviđeno na Terazijskom platou.

Meštrović je fontanu zamislio kao spomenik slobodi i oslobođenju od petovekovnog turskog ropstva. Zbog izbijanja Prvog svetskog rata odloženo je postavljanje figure, a ona je decenijama čamila u šupi na Senjaku. Naziv spomenika proistekao je iz Meštrovićeve posvete Solunskom frontu i pobedi srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Njegov izvorni naziv je „Vesnik pobede".

Kada je već bilo gotovo izvesno da će spomenik biti postavljen na Terazijama, uskomešala se beogradska čaršija. Naročito su bile glasne članice nekih ženskih udruženja. One su smatrale da da je „nevaspitano" da se figura golog muškarca postavlja usred grada i da to može da utiče na moral beogradskih devojaka.

Konačno, posle svih peripetija, spomenik je svečano otkriven 7. oktobra.

Подели ову вест

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.