Intervju #9
Milan Mladenović
pi啼: Sne杪na Golubović (1985.)
Pro?lo je samo godinu dana otkako im se pojavila prva ploča. Za to vreme desilo se puno stvari: do?lo je do nekih personalnih promena, promenili su ime, odsvirali čitav niz koncerata koji se dugo pamte, učestvovali u snimanju jednog filma...U svođenju muzičkih računa za proteklu godinu, često su ih pominjali - sve u superlativu. Njihova druga ploča se upravo pojavila. Sudeći po njoj, nema sumnje, lepe reči i pohvale tek treba da slede. Sve je to vi?e nego dovoljan povod za razgovor sa Milanom Mladenovićem, gitaristom i vokalnim solistom grupe Ekatarina Velika.
Milan se to popodne spremao za put. Predstoje nove obaveze. Ploča tek ?to je zavr?ena. Opu?teno i koncentrisano prisećao se svojih muzičkih početaka, svog dru?enja sa Kojom i Vdom u vreme kada su bili ?arlo Akrobata, govorio je o ljudima sa kojim je svirao, o ljudima sa kojima se dru?i...Pričao o umetnosti, muzici, pločama, promenama...Spominjao svoj rad na ploči slovenačke grupe Gustaf i njegovi dobrri duhovi...Obja?njavao svoja shvatanja i pristupe muzici, ali...
~ Krenimo od početka. Kako je sve počelo?
MILAN: Bilo je to davno. ?iveo sam u Sarajevu. Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango gitaru ispod mi?ke. Odlazio sam na časove gitare kod čuvenog Garry Garincha. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd. Stalno sam svirao, pravio neke pesmice. Svirao sam sa nekim svojim prijateljima. A onda, kada sam upoznao Gagija, nastalo je Limunovo Drvo. Kroz tu grupu je pro?la gomila ljudi. Imali smo i neke demo-snimke, urađene kod Trulog u Zagrebu. Trebalo je da snimimo ploču za "Suzy", međutim ba? tada smo se raspali. I, onda, nastao je ?arlo.
~ ?arlo je zajedno sa Idolima i Električnim Orgazmom bio glavna atrakcija beogradske alternativne scene. Međutim u trenutku kada se to najmanje očekivalo, ?arlo se raspao. Za?to?
MILAN: Vd, Koja i ja nismo mogli vi?e da radimo zajedno. Koja je hteo da radi ono ?to sada radi u Disciplini. Meni je toga već bilo dosta, a Vd se prema svemu odnosio vrlo ironično i skeptično. I taj spoj nije funkcionisao...Koja je bio vrlo ozbiljan. Vd je u sve unosio dosta humora i ironije. A ja sam hteo sa sve to zvuči kompaktno i melodičnije. Bio sam melodična strana ?arla, ona koja je pravila pesme od nečega ?to je bilo rastrzano i grubo. Na neki način vr?io sam organizaciju svih tih zvukova u ne?to ?to liči na pesmu. Njih dvojica su svirali u?asno slobodno, a ja sam to kočio. Nisam ni mogao da sviram tako slobodno kao oni, jer sam većinu stvari i pevao, pa sam dr?ao stvar na okupu gitarom i glasom, dok su bubanj i bas bili razbijeni na sve strane. Naravno, daleko od toga da sam ja bio isključivo ta strana ?arlove muzike.
~ Pro?lo je dosta vremena od tada. Kako ti se danas sve to čini?
MILAN: Pa, ne znam. Bilo je to najhrabrije od svega. Mada mi je sve to, ?to se zbivalo u okviru beogradske alternativne scene, dosta mutno. Nije mi jasno kako je moglo da izađe pod jednim imenom, kada je sve bilo vrlo različito. Orgazam je u početku bio tipično punk grupa, Idoli su bili pop...Sa jedne strane Idoli koji su se ba? direktno i vrlo dobro zezali, sa druge strane Orgazam krajnje opaljeni, ali iskreni i jako dobri i sa treće, mi kao grupa anarhista. ?arlo je imao koncerte koje je retko ko mogao da slu?a.
~ Za?to ste i?li na to?
MILAN: Tako smo se osećali. Bilo nam je preko glave svih ?ablona i razbijali smo ih. I?li smo namerno na o?trici ?ileta. Izađemo pred ljude, crno, u Slavonskom Brodu ili tako nekom mestu i sviramo "Ljubavnu Priču" - to je ono čuveno "Daj mi krpu..." - dvadeset minuta iz svog tonaliteta, namerrno ?timovani.
~ I ljudi se razbe?e?
MILAN: Ne, ne razbe?e se, nego im nije jasno. Radio im pu?ta "Ona se budi", a mi im na koncertu sviramo ne?to sasvim drugačije.
~ Ipak, ?arlo je bio prilično popularan?
MILAN: Pa, nije bio mnogo popularan, vi?e je bio uz Idole i Orgazam, kao ne?to sto je dobro i vi?e je hvaljen od kritičara, nego ?to je bio zaista popularan. Na primer, ?arlo nikada nije u Beogradu imao nijedan pravi koncert. Dosta smo svirali, ali nikada nismo dr?ali koncert, recimo, u SKC-u pred hiljadu ljudi. Na na?em opro?tajnom koncertu u Ljubljani bilo je hiljadu ljudi i to je bio na? najveći koncert. Tako da je vi?e to sve bilo naduvano nego ?to smo mi zaista bili popularni.
~ Misli? li da je sve ?to se de?avalo u to vreme bilo vi?e pomodarstvo, nego...
MILAN: Ma, da. Bio je takav trenutak da su se ljudi lo?ili na BAS iako nisu znali u čemu je stvar. A, u stvari, lo?ili su se samo na Idole. Pa, da. To je jednostavno. Kao ?to se sad ljudi lo?e na Disciplinu Kičme, nego na Film ili tako neke grupe koje sviraju pop muziku.
~ Onda je nastala Katarina II. Kakva je razlika između rane Katarine i ?arla?
MILAN: Katarinu smo osnovali Gagi i ja. Sa nama su svirali Dule i ?vaba. Svirali smo prvo ne嗾o sto je imalo dosta funk-a u sebi. Dve gitare...i to je bilo čudno. Međutim, ti ljudi su ili jako neozbiljni, nisu ulagali dovoljno sebe u muziku...Znas, mnogim ljudima treba puno podsticaja sa strane da bi shvatili da rade prave stvari ili da bi verovali u ono ?to rade ili da ih ne bi bilo sramota da ulo?e celog sebe u ne?to sto nije potvrđeno...A sve vreme se zavaravaju da ne?to rade. Promenili smo dosta ljudi. Onda su do?li Magi i Bojan. Imali smo probe nekoliko puta nedeljno. Nismo imali puno svirki, jer je bilo te?ko izaći iz ?ablona - ne mo?e? da dr?i? koncerte dok ne snimis ploču...Ipak, svirali smo nekoliko koncerata pod dosta nepovoljnim uslovima, bez novca, maletretirali se po vozovima...Posle II Bijenala, u Zagrebu, ljudi su čuli za nas. Tada je grupu napustio Dule, a umesto njega je do?ao Vd, pa smo počeli da snimamo ploču kod Enca Lesića. Tu ploču nikada nismo zavr?ili, jer je Enco razvukao snimanje na pet meseci. Oti?li smo u RTV Ljubljana i za njih snimili ploču u studiju "Aquarius". Onda je Gagi oti?ao prvo u vojsku, pa posle na odslu?enje nekih svoji dugova domovini, a kad se vratio već je bila iza?la ploča i već je Firči svirao umesto Vda, koji vi?e nije mogao da svira.
~ Za?to?
MILAN: Pa...Nema snage vi?e da svira. Recimo, tako. Nije vi?e ono ?to je bio. ?alosno, ali istinito...
~ Dobro, i onda...
MILAN: Zna?, to su sve neke te?ke i ru?ne stvari...I onda se Gagi vratio. Odmah nam je rekao da je patentirao ima Katarina II, pa smo morali da promenimo ime.
~ Za?to Gagi nije nastavio da svira sa vama?
MILAN: Gagi je sjajan gitarista. Međutim, on je čovek koji nikada neće dati sve od sebe da bi grupa ?to bolje funkcionisala. I, mrzeće ga da pomeri pojačalo prema sebi, da okrene zvučnik kako bi se bolje čuo. Sve vreme sebe zavarava da ne?to radi, a u stvari ne radi ni?ta i ni?ta ne daje od sebe, iako bi mogao jako mnogo da pru?i. Ali jednostavno takav je čovek. A za takve ljude nema mesta - ili ćes da radi? kako treba ili nećes da radi? nikako.
~ Iz ovoga ?to si rekao zaključujem da on nije napustio grupu, nego da je bio prinuđen da je napusti.
MILAN: Da, otprilike tako.
~ Sa va?om prvom pločom (Katarina II), de?avale su se neke prilično paradoksalne stvari. Sa jedne strane u anketi "ROCK"-a progla?ena je, po mi?ljenju kritike i muzičara, za jednu od pet najboljih u toku protekle godine, a sa druge strane ploča se jako slabo prodala. Kako to obja?njava??
MILAN: Mi sviramo muziku koja je vrlo blizu pop muzici. Pribli?ili smo se publici jako mnogo u odnosu na ono ?to smo ranije radili. Ali to nije dovoljno da bismo privukli veliki broj ljudi, tako da nemamo veliku publiku. Međutim, dosta ljudi nas je videlo jer smo svirali jako mnogo. Opet, na koncertima mo?e da nas vidi mnogo manje ljudi nego recimo podsretstvom televizije. A ?to se tiče ploče...Tu je situacija vrlo čudna. Tira? ploče bio je jezivo mali. Prodato je tri hiljade ploča, a toliko je i ?tampano. Nismo imali podr?ku disko-kuće, nije bilo ploče u prodavnicama, tira? je bio nepravilno raspoređen, ploča je mnogo kasnila, nije nas bilo na televiziji...
~ Koliko te je iznenadilo to ?to su se muzičari i kritičari tako pohvalno izrazili o va?oj prvoj ploči?
MILAN: Sviramo takvu muziku koja mora da se dopadne muzičarima i kritičarima. Ne znam ni jednu drugu grupu koja ima tako dobre koncerte kao mi. U stvari, ne sećam se da smo imali lo? koncert. Muzičarima koji to gledaju sa strane verovatno imponuje taj vrlo profesionalan nivo rada i kako sve funkcioni?e. Ali, to je manje stvar tehnike i nekog sviračkog umeća, iako i sve to postoji, vi?e stvar emocionalnog naboja koji guramo u to...Sad se skoro desila jedna apsurdna stvar. Posle koncerta u okviru akcije "...Bolje vas na?li" odjednom su se svi odu?evili i zaključili da je jedan od na?ih najobičnijih nastupa - ni bolji, ni lo?iji od ostalih. Problem je u tome ?to su nas čuli ljudi koji nas do sada nisu slu?ali u?ivo. Slu?ali su samo ploču, a ona je lo?e snimljena i nema atmosferu koju imamo na koncertima.
~ Red je da ka?emo nesto i o novoj ploči, ploči Ekatarine Velike. Čini ni se da je ova ploča mnogo otvorenija od prethodne.
MILAN: Jeste. Imali smo nekoliko stvari za tu ploču jos letos. Izgledalo je da će ploča biti u?asno mračna i te?ka i da neće moći niko da je slu?a osim nas. Međutim, kad smo počeli da radimo stvari za ploču, sve je iza?lo za petnaest dana samo od sebe i desilo se da smo od onih mračnih tekstova i ideja napravili neke vesele pesmice. Ba? mi je drago ?to je tako jer sada ploča ima i te?inu i vedrinu i ravnosnija je...
~ Samim tim verovatno će lak?e komunicirati sa publikom...
MILAN: Da, da. Ima nekoliko stvari koje uop?te nisu te?ke da se progutaju i na prvo slu?anje: "Modro i zeleno", "Zaboravi ovaj grad", "To sam ja"...Međutim ima stvari kao ?to su "Olovne Godine" i "I've always loved you" koje su nama te?ke. Na primer, "I've always loved you" vrlo retko sviramo, a kad je odsviramo onda je to vrlo te?ko za nas, jer nas potrese, emocionalno prodrma...
~ Zanimljiva je va?a saradnja sa Du?anom Gerzićem, koji vam je radio omot za ploču. Interesantna je veza između vas i Gere, Gerine "inicijacije i tetovirunzi" tatua...
MILAN: Gera je na? drug. Znamo se i dru?imo već godinama. On je vi?estrano talentovan, međutim jo? uvek je vi?e atrakcija izvesnog beogradskog kruga koji se kreće na relaciji Akademija-SKC, a nije poznat u zemlji, mada zaslu?uje da se o njemu zna mnogo vi?e. Gera je spontan, direktan, ima u sebi jako mnogo vedrine i...ne znam kako da ga opi?em i da pri tom predstavim onima koji ga ne znaju. On je neopisiv. Počeo je da crta na ko?i. Ne radi ni po kakvim ?ablonima, niti se priprema kod kuće - jednostavno uhvati nekoga i iscrta ga. I to izgleda fantastično. E sad, mi smo dosta povezani sa celim njegovim pristupom muzici. On ima pravi rock and roll senzibilitet. A po?to mi sviramo rock and roll jako dobro ga osećamo, iznosimo i deo tog Gerinog osećanja na binu kada nas on iscrta. I ranije smo to radili sami sa sobom - mazali se, ?minkali, davali značaj nekom pokretu. Po?to se jako malo krećemo na bini, va?no je da izgledom nekako privučemo pa?nju, a da taj izgled ne bude previ?e napadan, ni previ?e banalan... Na?e uronjavanje u atmosferu koncerta je pomalo mistično i za nas ima neki oblik rituala. Ovo ?to sam sad rekao mo?da zvuči glupo, ali ipak je tako. Imamo specijalan odnos prema koncertu. Koncert nije isto sto i slu?anje ploča kod kuće. On je ba? ritualan čin, na neki način. Za ritual se treba posebno pripremiti, a Gera je upravo deo tog rock and roll senzibiliteta i rituala i on mo?e mnogo da nam pomogne u pripremama za koncert. Unosi nam ne?to svog rock and roll duha na taj način ?to nas iscrtava, a mi to njemu vraćamo svojim dahom na koncertu.
~ Na ploči postoji i pesma koja se zove "Tatoo"
MILAN: Da, samo u toj pesmi, tatu se ne tretira kao oblik rock and roll rituala nego kao maska koja treba ne?to da prikrije. Tatu je u pesmi la? i mimikrija, koja je jača od onog ?to stoji iza nje.
~ Govoreći o Geri, rekao si da je on zapravo pravi rocker. Mnogi bi se ipak slo?ili da je on prvenstveno umetnik. Gde je granica između ta dva pojma - umetnik i rocker?
MILAN: Za mene tu ni nema neke granice. Sve se to davno izme?alo. Ne mogu da odvojim - kao, ovo je umetnost, a ovo nije.
~ A kako ti osećas ovo ?to radi??
MILAN: To je umetnost, na neki način, ali ne umetnost u onom smislu u kojem bi pod umetno?ću to podazumevao Đura Jak?ić, biv?i ?ef beogradske opere ili neko drugi sa sličnim pristupom. Ali, sigurno je da i rock pripada pod umetnost ako se posmatra umetnost od pedesetih naovamo. Prilično je komplikovano odrediti ?ta je umetnost, a ?ta nije. Recimo, da li je opera umetnost?
~ To ti mene pita?? Već je usvojeno shvatanje da je opera vid muzičke umetnosti i...
MILAN: ?to se mog ukusa tiče, uglavnom su sve opere jako dosadne sa grroooznim libretima...onim tekstovima koje...bo?e sačuvaj!...to je...u?as jedan ?ta oni pevaju! Slu?ao sam razne razne opere, ali tekstovi koje oni pevaju su ispod svakog nivoa. Mislim na Mocarta..."Čarobna frula"..."Faust"...Ne poznajem operu toliko dobro da bih mogao o njoj da govorim, ali čitao sam neka libreta. To je u?asno! Opera je spoj teksta, scenskog izvođenja i muzike. Gledano čisto sa muzičke strane na?a muzika je naivna i jednostavna. ?to se tekstova tiče - neki su jako dobri, a neki sami za sbe ne znače ni?ta dok se ne pove?u sa muzikom. Zajedno, sve funkcioni?e na bazi senzibiliteta i emocije.
~ ?ta, zar misli? da u operi nije tako?
MILAN: U operi je...Ma, nisam rekao da nije tako i u operi. Hoću samo da ka?em da ako je opera umetnost, onda je i rock and roll umetnost. I opera i rock and roll se baziraju na istom principu. Ne vidim neke velike razlike, osim ?to je opera iz jednog vremena, a rock and roll iz nekog sasvim drugog vremena.
~ Kako ti vidi? sebe u svemu tome?
MILAN: ?ta sam ja? Uuuuu...to je te?ko pitanje. Pa, ne znam...Ja sam čovek koji se bavi tim.
~ Tim?!
MILAN: Da...rock and roll-om.To je jako ?iroko, a u?e ne bi moglo da se objasni jer bi se upalo u neke gre?ke. Kad ka?em čovek koji se bavi rock and roll-om onda ostavljam jako mnogo prostora za sve ostalo, a da bih rekao ne?to drugo morao bih puno da razmi?ljam i...Vidi?, nikada nisam razmi?ljao sta sam ja u svemu tome. Mislim da nije ni toliko va?no. Va?no je ono ?to se izra?ava i način na koji se to radi. Znači, ja sam neko ko poku?ava da se izrazi i koristi muziku kao sredstvo izra?avanja.
~ Za sve ove godine bavljenja muzikom koliko si se menjao?
MILAN: Uuuuu, mnogo sam se menjao, sigurno. Sazreo sam i kao čovek i kao muzičar, oslobodio sam se trema i kompleksa...To je kao ?kola, kao kad neko ide na fakultet, samo ?to ima neku drugu zanimljivost. Sve se nauči na sopstvenoj ko?i i kroz sopstveni rad. Ima mnogo lupanja glavom o zid, mnogo te?kih momenata, mnogo neprijatnih, ali i mnogo prijatnih stvari, tako da je u su?tini sve jako interesantno i lepo.
~ U pesmi "Modro i zeleno" postoji jedan stih koji govori o promenama i ka?e "Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene, samo putem promene"...
MILAN: Promene su me uvek fascinirale - to kako ljudi vremenom menjaju izgled i svoje unutra?nje osobine i kvalitete...Mislim da je jedini način da čovek ostane ne isti (to je u ovom stihu bukvalno rečeno), nego da ostane svoj - jeste da se vremenom menja. Emocija je najveća ljudska vrednost, i to iskrena emocija koju ljudi ula?u u ono ?to rade ili u kontakte sa drugim ljudima. I zato nije va?no da li neko svira muziku koju svira Koja, ili koju sviram ja ili bilo ko drugi, već je va?na iskrenost, naboj emocija i naboj do枴vljavanja onoga ?to radi. To je va?nije od svake stilske određenosti. Mogu da volim različite vrste muzike i ne samo muzike već svih oblika ljudskog delovanja, ali pritom vrlo mi je va?na iskrenost i pozitivno ubeđenje onoga koji stvara. Volim i po?tujem sve ukoliko sam ubeđen da onaj ko to stvara misli da je to ono pravo, a to se uvek oseti i razlikuje se od foliranja i la?nih trendovskih previranja.
~ Va?i tekstovi dosta asociraju na poeziju nekih nadrealističkih pesnika. Rekla bih i da jesu nadrealistički.
MILAN: Nadrealistički? Zna? o cemu se radi? Postoji u na?oj muzici i u na?im tekstovima dosta patetike...
~ Patetike?
MILAN: Da, patetika je različito tretirana, a dosta je vezana sa tim, ?to ti ka?e? - nadrealnim. Imamo pesme koje se otvoreno rugaju patetici, kao na primer "Aut" ili "Radostan dan". One su ironične, sarkastične, maltene humor je tu u pitanju, samo ne znam da li to ljudi kapiraju. Mislim, postoji dosta pesama koje su ba? do daske patetične i to bez stida. Takve su "Jesen", ili "I've always loved you", ili "Olovne godine". One su stra?no patetične i samo ih iskrena emocija izvadi da ne postanu banalne. A mo?da i pored toga nekom zvuče banalno. Uvek se pla?im banalnosti i neukusa u emocijama, po?to često ne mogu da se obuzdam na dovoljno fini način. Jednostavno, na koncertima ili dok pi?em sav se zajapurim i tu nema spasa - ispadne patetično. Mislim da je dosta patetično i ovo vreme u kome ?ivimo. Sam ?ivot je dosta patetičan.
~ Kako mi to patetično ?ivimo?
MILAN: E sad, mogli bismo da pričamo o socijalnim problemima, o ekonomskoj situaciji, o...Patetika je sadr?ana u svemu oko nas. Samo se okrene? i vidi? je. Ako ima? dovoljno jake odbrambene mehanizme to ne mo?e da te dotakne, međutim, ako malo ?ire otvori? oči, onda sve jasno vidi?. Vrlo je te?ko da ono ?to vidi? kaze? i prenese? ljudima, a da ne ispadne? banalan. U takvim slučajevima mnogo je lak?e preneti taj svoj osećaj na bilo koji način, nego pričati o tome.
~ Ekatarina Velika se pojavljuje u jednom domaćem filmu.
MILAN: "Tajvanska kanasta"? Da, to je novi film Gorana Markovića, u kome se pojavljuje cela grupa i u kome će biti na?a pesma "Tatoo". Magi ima ne?to veću ulogu, a mi...Ja u jednoj sceni vučem neki kabl kroz prostoriju. Film govori o nekom ?ezdeset osma?u koji se oseća potpuno izgubljeno u sada?njem vremenu, a mi upravo predstavljamo sada?nje vreme i taj drugi, novi senzibilitet. Tu je dosta va?an tekst pesme "Tatoo", koja na neki način opisuje njegovu situaciju i povezuje je sa situacijom dana?nje omladine. Pokazuje se da ni nova generacija ne nalazi sebe u ovom vremenu, tako da iako se te dve generacije potpuno razlikuju, koeficijent izgubljenosti je otprilike isti... Zna?, meni se ne sviđa ?to domaći filmofili, re?iseri i scenaristi, u poslednjih dvadeset godina prave filmove u kojima su glavni junaci uvek slabići i pora?eni. Razumem da postoje te?ke stvari - eto, i mi pravimo ponekad te?ku muziku, ali pri tom nikad sebe ne postavljamo u situaciju gubitnika. Mi, u svakom slučaju, nismo ni gubitnici, niti smo slabi. A u tim na?im filmovima glavni junaci su uvek izgubljeni i uvek na kraju gledaju kroz prozor u daljinu...Domaći filmovi lo?e vaspitavaju omladinu. (smeh). Pa, jeste. Kad bih ja pravio filmove, moj junak bi imao problema, međutim tako bi ih dobro re?io da bi to na kraju bio socrealizam.
~ Tvoj junak bi bio neki supermen na?eg vremena?
MILAN: Maltene tako. Pa, da. Ljudi se pona?aju po nekim stereotipima, a jedan od njih je i film. A ako domaći filmovi daju stereotip glavnog junaka kao izgubljenog, kao čoveka koji ne mo?e da re?i svoje probleme, onda...Trebao bi da se pojavi neki novi senzibilitet. Ne ka?em da bi trebao da bude optimizam po svaku cenu, ali treba pokazati ljude koji nisu toliko izgubljeni u ovom svetu i koji mogu da poka?u i ?aku i glavu, i da uvek ?utnu i vrate ugriz...
